Mnogo puta sam čula izjavu da Njujork nije prava Amerika. Hmm, ne bih rekla. Pa grad je bio do XVII veka naseljen Indijancima, od tada ga naseljavaju Evropljani, a broj doseljenika i emigranata pri kraju XIX veka se rapidno povećava.
(poželjno je radi ugođaja pri čitanju teksta otvoriti www.youtube.com/watch?v=0UjsXo9l6I8)
Šta je bazično različito od drugih američkih gradova? Ali Njujork je, istini za volju, imao par momenata koji su bili opredeljujući da preraste u grad za koji mnogi kažu da je centar Sveta. Prvo, Piter Minui, koji je bio general-guverner u XVII veku, uspeo je da otkupi područje Menhetna i Stejtn Ajlanda od lokalnih Indijanaca i to razmenom za robu vrednu tadašnjih 60 guldena što je odgovaralo iznosu od 24USD. Ovo se smatra do danas najboljom trgovina nekretninama u istoriji. Kasnije, ovde će na Elis ostrvu biti „kapija“ za sve doseljenike i emigrante koji su masovno hteli da započnu novi život u Novom Svetu. I kao što se to puno puta desilo u istoriji čovečanskih migracija, siromaštvo, povlašćeni položaj malog broja ljudi, ugnjetavanje religijom, ali i želja za pustolovinama nateraće doseljenike da ulože maksimum snaga i u želji da se dokažu, postići će često veći uspeh nego u svojoj matičnoj zemlji. A deo svog uspeha mnogi su zaveštali svojoj novoj domovini i sada nakon nekoliko generacija to je i dalje običaj. Donacije, fondacije i svaka vrsta filantropije su pokretačka snaga u kojoj može da profitira svako, od običnog čoveka do donatora. Zato toplo preporučujem da možda pre planiranog odlaska u ovu zemlju pročitate neku od autobiografija poznatih i uspešnih Amerikanaca npr. Li Ajakoke ili Davida Rokfelera što bi moglo da bude fantastičan uvod za ono što može da vas dočeka u ovom gradu.
Ono što je bio moj snažni utisak nakon osmodnevnog boravka je činjenica da se različitosti u odnosu na ove naše evropske prostore mogu naći svakodnevno na sve strane.
Počelo je odmah po sletanju na JFK aerodrom, jer je policajac na pasoškoj kontroli bio obučen u svoju uniformu kao i svaki drugi osim što je na glavi imao ogroman turban tamno-bordo boje, očito neki Siik. Zar pravo na versko izražavanje i kod carinika? Teško da bi tako nesto moglo da se vidi na minhenskom aerodromu. Bar ne još.
Sa aerodroma koji ima pet terminala „šatl“ vozom se lako dolazi do metro stanice Jamajka kojom se dalje ide ka gradu. Za sedmodnevni boravak je najpametnije kupiti nedeljnu kartu koja staje 29usd i važi takodje i za autobuse. U gradu koji blješti iznad zemlje iznenadio me je sistem podzemne koji izgleda ne mnogo savremenije od vremena kada je napravljen. Posebno treba biti obazriv zbog činjenice da vozovi mogu da menjaju pravac u određenim danima i da linije nisu „fiksne“, naravno o svemu ovome se putnici obaveštavaju preko razglasa i pisanim obaveštenjima na samim stanicama, pa prema tome obazrivo. S druge strane interesantno je da radi 24/7.
Najbolje mesto za izbor hotela je svakako Menhetn i to što bliže Tajms Skveru koji je srce grada (Hoteli u NY). Njujorški hoteli su prilično skupi i obično ne nude doručak. Takođe je uobičajeno za boravke od nedelju dana i duže iznajmiti apartman, izbor je ogroman, a ušteda može da bude značajna. U svakom slučaju, kada pravite kalkulaciju boravka treba imati u vidu da se sve cene izražavaju bez takse koja za hotelski smeštaj iznosi dodatnih 13,5%. I obratite pažnju na broj spratova koje ima hotel, jer za one koji pate od akrofobije stvar može da bude prilično nezgodna. Prilikom moje prve posete ovom gradu recepcioner mi je dao ključ od sobe na kojem je bio broj 3219. Iduci logikom svih hotela da se sprat dobija tako što se broj sobe podeli sa sto, shvatila sam da ću spavati na 32-om spratu.
E sad kad ste se prevezli i smestili možete da se posvetite gradskom ludilu i vrevi.
Prva tačka od koje treba početi osvajanje Njujorka i to u bilo koje doba dana ili noći da ste stigli je Tajms Skver. Dobio je ime po dnevnim novinama „Njujork Tajms“ koji je na ovom mestu 1906.g. napravio svoju 25-ospratnicu. U svakom momentu više hiljada ljudi zaokuplja prostor, za mnoge je on asocijacija za čuvene proslave Nove godine kada se sa zgrade Njujork Tajmsa spušta velika kugla uz odbrojavanje poslednjih sekundi tekuće godine i simbol su mu fascinantni svetleći bilbordi. Svaka zgrada na Tajms Skveru po gradskom zakonu ima obavezu da ustupi svoju fasadu svetlećim reklamama velikih kompanija ili pozorišta sa obližnjeg Brodveja. Čak je i oznaka policijske stanice napravljena od svetlećih plavo-ružičastih slova. Na skveru možete provesti neograničeno vreme i nikad vam neće biti dosadno dok posmatrate razne čudake od kojih je najpoznatiji „goli kauboj“ uvek samo u donjem vešu, kaubojkama, šeširom i sa gitarom. Na skveru se nalazi i šalter „tkts“ gde se mogu nabaviti karte za pozorišne predstave na obližnjem Brodveju (gde ima 40 pozorišta) koje se daju istog dana, a po ceni umanjenoj i do 50%. Obzirom da su regularne cene ulaznica veoma visoke (100-150usd), ovaj popust će vam dosta značiti, a koji god mjuzikl da izaberete nećete pogrešiti, jer su svi prvoklasni i pružiće vam zabavu kakvu kod nas nemamo prilike da vidimo. Gužve su uvek prisutne, ali neka vas to ne uplaši, šalteri rade brzo i efikasno, a dok stojite u redu, promoteri pozorišta reklamiraju na zanimljiv način svoje predstave. A i Njujorčani su uvek spremni za komunikaciju, uvek se nešto prokomentariše, često pristojno i izvestačeno tipa „lepa vam je košulja“, ali dovoljno kako bi se započela komunikacija, a za kraj se za strance uvek ostavlja „dobro došli u Sjedinjene Države“…
Autor: Nena Šlocer
Voli da istražuje, da se muva, švrćka i hedoniše, a to sve posle da priča drugima…