Ako očekujete pravu avanturu onda obavezno krenite na ovaj rafting, ali u maju mesecu, eventualno u junu. Ako vam nije prvi put da idete na rafting, onda preskocite Taru, pogotovo u avgustu…

Svakako, treba otići, ali savet broj 1 je sledeći: Nemojte ići kada su najveće gužve, a to su meseci jul i avgust, jer se tada rafting pretvara u regatu zbog količine čamaca koji su na reci u isto vreme, a sa druge strane reka Tara je tada vrlo spora zbog niskog vodostaja.

Naše trodnevno druženje i avantura koju smo odabrali je, nažalost, bila baš u avgustu mesecu. Petak smo ceo dan proveli vozeći se do Foče (neki to jos uvek zovu Srbinje). Do Foče se dobro naoružajte strpljenjem, jer je put zaista dugačak. Put od Novog Sada koji vodi preko Loznice, a u Bosni preko Romanije ustvari, i nije toliko dugačak u km, koliko se sporo vozi tako da na kraju kad izadjete iz kola shvatite da Vam je trebalo za nešto malo više od 330 km, oko 7 sati vožnje, sto je zaista mnogo.

Svi kampovi i rafting klubovi su stacionirani odmah pored reke Drine, koja nastaje od dve reke sastavnice, a to su reke Tara i Piva. Nemojte očekivati previše komfora u tim kampovima, jer se spava po malim drvenim kućicama ili običnim šatorima, wc i tuševi su na posebnom prostoru ogradjeni, ali se koriste zajednički. Ako ste alergični na ovakeve uslove, onda svakako nemojte ići na dvodnevni ili trodnevni rafting, ali ono sto možete je da odete na jedna dan i da se posle uzbudljivog dana vratite ili vašoj kući ili da odete u neki smeštaj koji ce biti bolji od ovog sto je u kampovima. Ali ono sto ćete svakako propusti, ako ne ostajete na spavanju, je dobar provod, večernje druženje uz logorsku vatru, gitaru, vino i nezaobilazno ja’nje na ražnju, a preko dana fudbal, odbojka ili već nešto treće…

Ono na čega treba obavezno obratiti pažnju, pogotovo, ako se ide prvi put na rafting, su sitnice koje treba da ponesete pred odlazak na ovakvu avanturu. Morate sa sobom imati nešto toplije za obući, jer su večeri vrlo hladne i nekad temperature noću ne dostižu ni 15c, kabanicu ili topliji džemper, patike obavezno, kačket ili neku kapu jer sunce ume da prži, sunčane naočare se podrazumevaju…

Naše druzenje sa rekom Tarom i Drinom je bilo podeljeno na dva dana. Prvi dan je bio rezervisan za Taru, a drugi dan za Drinu. Prvog dana, u subotu posle doručka smo imali obuku i pakovanje čamaca. Oblačenje opreme se radi još u kampu i onda sledi vožnja do mesta Brštenovice odakle je počeo rafting. U medjuvremenu se prelazi granica i most izmedju Crne Gore i Bosne i Hrecegovine, jer sama reka Tara i jeste u svojih poslednih 30-tak kilometara prirodna granica izmadju ove dve zemlje i sa sobom morate da imate lk ili pasoš, ali se nemojte brinuti previše, jer sve to domaćini i sam klub koji Vas je ugostio, vrlo dobro organizuju tako da sam prelazak granice nećete ni osetiti…

Kao što sam i napomenuo već u textu, tada je bio avgust mesec i vodostaj Tare je bio vrlo nizak, tako da je i sam reka bila spora i nismo imali previše posla u samom čamcu, ali zahvaljujuci sporoj Tari to nam je onda ostavilo više vremena da uživamo u lepoti same reke i kanjona koji je drugi u svetu, a prvi u Evropi sa dubiniom od 1.3 km. Tara je inače vrlo hladna reka iako je u letnjem periodu temperatura vazduha ide i do preko 30c stepeni, sama temperatura reke će biti retko kad vise od 10c, a u proseku je 7-8c. Rafting u ovakvoj “sporijoj” varijanti traje oko 3h i završava se diretkno na obali pored samog kampa što je najbolja stvar. Prevedeno u kilometre to je oko 16 km na reci Tari… Čekao nas je ručak i posle podne je bilo rezervisano za sportske aktivnosti. Uveče, naravno, jagnje i prepričavanje rafting-dana koji je ostao za nama i razna mišljenja i očekivanja od sutrašnjeg dana na Drini.

Drugog dana, posle doručka, nismo išli nigde vozilima, nego rafting Drinom počinje ispred samog kampa, tačno tamo gde smo prethodnog dana i završili rafting. Drina je potpuno drugačija od Tare i ne može se ni uporediti. Drina je daleko mirnija i mnogo šira od Tare i vrlo hladna na samom početku. Njen kanjonj je dubok od 700-1000 metara i drugi je po svojoj dubini, odmah iza kanjona Tare. Lagano spuštanje čamcima je više ličilo na regatu, ali svakako je uživanje u prirodnim lepotama bilo na prvom mestu. Spuštanje Drinom je oko 6 km i posle 2-3h stiže se u Foču i tu smo imali organiozovan ručak, dok su vlasnici svojih vozila morali skroz nazad u kamp po ista.

Ono sto je ostalo kao najlepši utisak je sama priroda reke Tare i Drine i svakako kanjon Tare koji je impresivan sa svojom dubinom, odnosno visinom kada ga posmatrate iz camca, ali onom kome treba adrenalinski šok, taj treba da ide u maju ili junu i ne treba da pravi nikakav kompromis oko datuma.

Text i foto: Bookiraj com