Pre mog odlaska u glavni grad Rumunije, znao sam samo da je to dvomilionski grad prepun zelenila i vodenih površina. Znao sam da ga neki zovu i „Mali Pariz“, i da je taj grad Čaušesku, dobro poznati diktator, svojevremeno zloupotrebio zarad demonstracije svojih arhitektonsko-imperijalističkih ideja. Dakle, znao sam taman ništa, pa malo preko toga.

Ono što sam shvatio odmah po dolasku u Bukurešt, još dok sam tražio hotel,  je da je to potpuno ravan grad, bez ijednog brda. Primetio sam i puno parkova i urbanih oaza. Kroz grad vijuga Dambovica, reka koja neobično dinamično meandrira i formira mnoga izletnička ili bar piknik mesta. Mestimična rečna proširenja formiraju velike vodene površine nalik majušnim gradskim jezerima. Dambovica i zelene površine donose neophodan kontra teg ogromnim blokovima betona i zgrada koje su nikle svuda po gradu, potpuno neovisno da li se radi o centru ili periferiji.

Calea Victoriei

Višespratnice su veoma visoke, najčešće su građene u potpuno neponovljivom stilu koji sam sebi objasnio kao „renesansni socijalizam“. Veliki broj stanova i njihove malene terase, krase veoma neukusni stilski lukovi i neprimereni betonski ukrasi. Naravno, nije svuda tako. Kao i kod nas, većinom su to najobičnije „nehumane“ spavaonice ispod kojih mili hiljadu ljudi u svakodnevnom haosu.

Prvi utisak, naročito kada se provlačite ka hotelu po periferiji, nije krasan. Jasno vam je da ste u nekadašnjem „Istočnom bloku“ i lako je namirisati davnašnja teška socijalna vremena glavnog grada.

Svakako, svaku gradsku periferiju treba uzimati sa rezervom. Uvek se najlepši kvartovi uglavnom kriju dosadnim i neatraktivnim „funkcionalnim“ slojevima grada.

Tako je bilo i sa Bukureštom.

Moj boravak u Bukureštu je trajao svega 4 dana i, budući da sam većinu dana bio zauzet, verovao sam da je to veoma  „knap“ da obiđem makar centar tako velikog grada.  Druga okolnost koja mi se nije dopadala je činjenica da sam bio smešten skoro na samom obodu grada, blizu jezera Herastrau.

Ipak, oba straha su se ispostavila nepotrebnim. Pre svega, do centra se širokim bulevarima stiže zaista jako brzo (svega desetak minuta) i to taksijem koji je više nego povoljan. Potom, ono što bismo mogli nazvati užim centrom starog Bukurešta ili „jezgro“ zaista je veoma koncentrisano i jednostavno za obići.

Trg Revolucije

Naravno, ukoliko poželite da obiđete baš sve „čuvene“ Čaušeskove tvorevine, bulevare, fontane i spomenike, moraćete ipak ostati koji dan duže.

Taksi prevoz u Bukureštu je prilično uređen. Naravno, postoje povoljnije i manje nepovoljne taksi kompanije, ali, potpuno paradoksalno, njih je lako razlikovati: naime, na vratima svakog taksija piše tarifa koja Vam je zagarantovana. Cenkanja nema i (ma koliko da smo puta pokušali) nikada nismo uspeli da ugovorimo „fiksnu“ cenu do grada.

Čitajte tarife na vratima i opustite se. Moje iskustvo je da sam razdaljinu od oko 7,5km do centra plaćao svega oko 5 evra. Kad vam se žuri, a ne biste da koristite Metro, zaista zgodno i ne skupo.

Strada Franceza

Jezgro (kulturno-istorijsko-turističko-gastronomsko) Bukurešta nije nepregledno i može se laganim hodom obići za neka dva sata. Ono se nalazi odmah uz kanal, trapezoidnog je oblika i u potpunosti je pretvoreno u pešačku zonu. Kad bih rekao da je ono prepuno kafića, restorana i klubova, slagao bih – stari grad je KRCAT ugostiteljskim objektima. I samo tim! Dakle, nema niti jedne prodavnice hrane, butika sportske opreme ili, npr, kioska sa novinama. Ništa od toga. Samo zabava, opuštanje, ispijanje alkohola i noćni provod. Samim tim, ceo Bukurešt uglavnom izlazi u sam stari grad i zbog toga centar podseća na formu provincijske Promenade. Naravno, malo je veći format.

Mesto za sedenje nije teško naći jer je zapravo ceo kvart jedan veliki nepregledni kafić. Ipak, neće vas u potpunosti obuzeti utisak haosa i gužve. Ulice su (uglavnom) dovoljno široke da ih možete sagledati, uočiti propale, ali veoma lepe fasade i uživati u njihovom starinskom šmeku.

Caru cu Bere

Kafići i restorani su lepo uređeni, različitih stilova i namena, pa šetnja kroz stari grad donosi i dinamično smenjivanje svih urbanih stilova koje Bukurešt neguje. Dosta korisno ukoliko ste se ikada pitali šta sve vole i neguju mlađi stanovnici glavnog grada.

Samo jezgro obiluje značajnim starim zgradama, muzejima, bankama, institutima, pa i iskopinama ostataka Rimskog carstva. Ulice su uglavnom kaldrmisane, fenjeri stilski i diskretni. Da je više gradskih para (i manje kafića), centar bi izgledao atraktivno, romantično i veoma šarmantno. Ovako, na vama je da u mislima dodate oguljene boje, popravite oronule fasade, zafarbate prozore i izgradite impresivnu sliku Bukurešta kakav je nekada bio, pa i sa pravom nosio nadimak „Malog Pariza“.

Opera

Nadomak jezgra je i ogromna fontana (verovatno među većim, ako ne i najveća u Evropi) na Trgu jedinstva. Od nje se istočno i zapadno pruža najveći bukureštanski bulevar, najpoznatija Čaušeskova urbanistička megalomanska zamisao. Ono po čemu je bulevar poznat je da su mu leva i desna strana identične, kao u ogledalu. To je nepregledni niz zgrada koje krasi pomenuti „renesansni socijalizam“. Na kraju bulevara, koji skoro celom dužinom krase sitnije fontane i vodoskoci, stoji najveći, najskuplji i najteži Parlament na svetu urađen u sovjetskom stilu. Treba videti da bi se moglo dočarati, svakako.

Ostatak grada je, najgrublje opisano, eklektični niz najrazličitijih građevinskih stilova. Ukoliko imate razumevanje za tešku rumunsku istoriju 20. veka, shvatićete da je ta nekoherentnost zapravo neminovnost. Siromaštvo, veliko i pogubno, ostavilo je traga svuda, pa i u građevinarstvu. Gradilo se bespravno, bezidejno ili neukusno. Opet, mestimično je sačuvano i ono lepo, iz epohe, iz prve polovine 20. veka kada je „Mali Pariz“ nastajao.

Ukoliko volite autentičan duh grada, ma kakav on bio, Bukurešt ima puno toga da ponudi kao živ grad sa najčudnijim kontrastima, stilskim „sukobima“ i iznenađujućim urbanističkim rešenjima koja pričaju, pre svega, političke i istorijske priče.

Celim gradom i tom šumom stilova dominiraju ogromni bulevari koji su (srećom) ostali netaknuti. Oni su zaista ekspresne gradske žile kucavice budući da su neki bulevari i jednosmerne saobraćajnice sa čak 5 traka! Oni su monumentalni, prepuni drveća i nalik pariskim avenijama. Česti kružni tokovi na kojima se bulevari susreću, ukrašeni su spomenicima (ili čak i trijumfalnom kapijom), dokaz su nekadašnjeg ozbiljnog i mudrog urbanističkog promišljanja grada.

Muzej n.istorije

Dokaz više da je Bukurešt vredan posete je i činjenica da je on grad sa najvećim brojem muzeja u Evropi. Skoro svi muzeji rade i svakako ćete uvek pronaći nešto vredno interesovanja za sebe.

Bukurešt je grad nespojivih kontrasta, ali i suprotnosti koji već dugo žive zajedno i formiraju autentičnu estetiku ove prestonice. Divni parkovi, jezera i drvoredi nadopunjuju „teške“ betonske kvartove. Najrazličitiji građevinski stilovi, moderne ili neukusne fasade, stoje nasuprot šarmantnom, ali i neočuvanom starom gradu . Monumentalni bulevari presecaju delove grada kojima dominiraju sitne kuće.

Drugačije, interesantno, lepo i vredno pažnje ako za vas turizam uvek podrazumeva novo otkriće i neponovljivo lokalno iskustvo.

Tužno ukoliko ste preosetljivi na ožiljke koje politički sistemi surovo ostavljaju na licu gradova koji su nekada bili jako lepi, a danas stoje samo kao podsetnik da takvi nikada neće ponovo biti.

Foto: Bookiraj.com