Pogled sa London Eye-a

Bio je ovo moj treći boravak u Londonu, ali prvi put takav da sam imala vremena da ga poprilično detaljno obiđem i doživim. Kao i prethodni put, u London sam došla poslovno, ali sam se prethodno dobro pripremila i isplanirala svoje slobodno vreme, kako ga ne bi gubila uzaludno, što bi bila tragedija kada se već nađete u ovako neverovatnom gradu.

Već po sletanju, ukoliko vas posluži dobro vreme, možete sagledati koliko je ogroman prostor koji grad zauzima, gotovo da se ne vidi njegov kraj. Ono što se dobro videlo je Temza koja krivuda po sredini, isprekidana mostovima (koje već sa te visine prepoznajete ako ste prethodno držali u rukama bilo kakav vodič kroz London), obrisi Parlamenta, nekoliko nebodera i, naravno, „Londonsko oko“ – poplarni London Eye, za koji imam utisak da se vidi i iz svemira.

Sletanje na terminal 5 je poseban doživljaj. Stvarno je ogroman, kao zaseban aerodrom i mogu se videti avioni kako bukvalno sleću jedan za drugim na pistu i traže svaki svoje mesto u tom perfektno uređenom haosu.

Kada sletite na Hitrou, prođete pasošku kontrolu i uzmete svoj prtljag, prvo što trebe da uradite je da kupite kartu za metro, jer on je najefikasniji i najekonomičniji način da dođete do bilo koje tačke u gradu. Ovog se gorostasa ne treba bojati, mada je izvestan strah neminovan, pogotovo ako dolazite prvi put. Veoma je lako snaći se u njemu, sve je veoma pažljivo i detaljno objašnjeno i nacrtano na svakoj stanici, linije su označene različitim bojama i obeležene su sve stanice, a najlakši način da se prethodno upoznate sa svojom prvom metro rutom je da skinete mapu sa sajta http://www.tfl.gov.uk/gettingaround/1106.aspx i vidite kako se najlakše dolazi do vašeg odredišta sa linije Piccadilly Line (tamno-plave linije koja jedina vozi sa aerodroma).

Ovu mapu, čak nekoliko primeraka, uzmite odmah na aerodromu kada kupite kartu. Ako ćete metro koristiti kao osnovno prevozno stredstvo tokom boravka, obavezno kupite Oyster Card, koji radi po principu pre-paid, tako da ga po potrebi možete dopunjavati, a stanje proveriti na automatima na svakoj stanici. Kada putovanje završite, istu karticu možete vratiti na aerodromu u povratku i dobiti nazad nepotrošeni kredit i simboličan depozit na samu plastičnu karticu.

Iste večeri kada sam stigla i smestila se u simpatičan hotel u blizini stanice Lambeth North, otišla sam da se vidim sa svojom prijateljicom koja živi u Londonu. Našle smo se na Piccadily Circus-u, što baš i nije pametno mesto za sastajanje sa nekim, jer se verovatno 90% turista tamo sa nekim nalazi i gužva je neopisiva. Potrebno je malo više vremena i živaca da pronađete pravu osobu.

• 
• 
• 
• 

Provele smo divno veče u Soho-u, definitivno najšarmantnijem delu grada kada je provod u pitanju, kafići, restorani, pozorišta, klubovi nabijeni jedan uz drugi, hiljade ljudi na ulicama, potpuna ludnica koja vas potpuno osvaja i gotovo trenutno ubacuje u „mašinu“ velegradskog života.

Ali mislim da sam naredno jutro provela na još bolji način. Već dosta rano, otišla sam u šetnju Dokovima Svete Katarine, tik pored Tower Bridge-a. Ovu šetnju preporučujem svakome, ambijent je jedinstven i smirujuć usred te gradske vreve, i svakako treba popiti kafu u Starbuks kafeu na samoj sredini te stare gradske luke, a za popodnevne sate preporučujem restoran iz lanca Caffee Rouge, na ulazu u dokove, sa terasom nad samom vodom i fantastičnom, lakom hranom i još boljim francuskim desertima.

Za odličan poludnevni izlet može se otići, svakako brodom, do Greenwich-a i njegove čuvene opservatorije, ispred koje možete stajati jednom nogom na istočnoj, a drugom na zapadnoj hemisferi istovremeno, a da vas to uopšte ne boli, i slikati se u toj pozi kao i milioni turista koji zato dolaze na ovo predivno mesto. Sa vidikovca se, kao na dlanu, vidi hala O2, pomorski muzej i savršena panorama grada. Turistički brodovi više kompanija polaze iz nekoliko različitih luka u centru grada i voze oko pola sata tokom kojih možete slušati priču vodiča o svemu što se iz broda vidi. Ako kupite povratnu kartu, istom kompanijom se možete vratiti ili izaći na bilo kojoj usputnoj stanici, od kojih preporučujem Tower of London, i obilazak čuvene ozloglašene tvrđave u kojoj su i danas izložene sprave za mučenje i ubijanje, dragulji, nakit i ostalo vezano za kraljevske dinastije.

Za obilazak centra obavezno koristite Hop-on Hop-off autobus, koji polazi na svakih sat sa više mesta i takođe ima svog vodiča, a okolinu Parlamenta, kej i Westminster Abbey obiđite pešice. Obavezno se naoružajte bedeker literaturom, ako nemate nikoga da vas vodi. Pešice odatle možete dosta brzo stići do Bakingamske palate ili trga Trafalgar.

Popodne sledećeg dana odlučila sam da provedem u hipi atmosferi, i to mi je pošlo za rukom, mada je ovu turu najbolje napraviti tokom vikenda, jer tada možete umesto nogu, koristiti brodić za vožnju od Male Venecije do Camden town-a, kroz severni deo Regents parka, prolazeći pored zoološkog vrta i fantastičnih vila čiji parkovi islaze na samu obalu kanala. Ova šetnja pešice traje nešto više od dva sata ali se zaista isplati, jer se tu vidi i doživi pravi London, rasterećen meteža i turističkih grupa koje naviru na sve strane. Krajnja destinacija ove šetnje je Camden, moje omiljeno mesto, očuvan stari kvart sa ogromnom hipi pijacom, na kojoj možete pronaći sve što pomislite i sve što vam nikada nebi palo na pamet, od pank rekvizita do unikatnih modela mladih dizajnera i sve to po relativno prihvatljivim cenama, s obzirom da je ovaj grad jedan od najskupljih na svetu.

Nešto više veštine i snalažljivosti mi je trebalo da pronađem čuvenu Abbey Road ulicu u kojoj se nalazi studio Bitlsa i zebra koju prelaze na omotu svog čuvenog albuma.

Za ovaj dan sam planirala i da odem na London Eye, ali kako je već bio pao mrak, shvatila sam da me čeka još veći izazov, jer kada sam zamišljala kako je tamo gore, nisam ni pomislila da ću ići po mraku. Sada mislim da je to ipak ispalo još i bolje.

Ulaznica je veoma skupa, koštala je tada oko 17 funti, a vožnja traje tačno pola sata. Tek kada se popnete počinjete ozbiljno da shvatate u koliko velikom i moćnom gradu se nalazite. Čak i sa najviše tačke, odakle bi vas uhvatila vrtoglavica, ako na sekund pogledate dole ne može se videti kraj svetlucavog tepiha koji kao da diše, treperi i pomera se pod vama, a vi se nalazite negde izmedju svemira i površine Temze. Bila bi velika šteta posetiti London, a nedoživeti ovu kratku ali upečatljivu vožnju, koja se ne može lako zaboraviti.

Ukoliko imate još nešto preostalog vremena, u Londonu obavezno posetite katedralu St. Pauls, ulicu Fleet, Convent Garden, St Alberts Hall, Britanski muzej, a postoji još toliko mesta vrednih pažnje da jedan kraći boravak ne može biti dovoljan. Važno je samo unapred se dobro organizovati. Najbrže je svakako metroom, ali i on ima manu kada su u pitanju kraće razdaljine, a to je da provodite vreme pod zemljom i gledate samo u umorna lica svojih saputnika i stojite u strahu da naki od njih nije džeparoš, dok uz vožnju Doble Decker-om možete da uživate u pogledu i osećate se kao pravi turista.

Od restorana u kojima sam bila bih rado preporučila Albert s Pub u ulici Viktorija i male azijske restorane u Soho-u, ali to svakako posle neke predstave ili mjuzikla.

Mada bi vam moglo biti sasvim dovoljno i da samo sedite negde u Carnaby ulici, pijete pivo i sumirate utiske nadajući se da ćete uskoro ponovo doći…