Nedelja u Brižu

Šarmantni, belgijski gradić boje bakra i čokolade, lako vas zbuni i navede da pomislite da ste se vratili u prošlost. Autentična srednjevekovna arhitektura, zbijene građevine, cvetne pijace na trgovima, čipkani motivi, drvoredi vrba uz obale kanala koje se ogledaju u vodi, topot konjskih kočija na uskim, popločanim ulicama.

Sve su to zvuci i prizori koji suptilno vraćaju kroz vreme, a pogotovo ako Briž posetite u nedelju, dana kada se ne voze automobili (car-free Sunday). Tada možete nesmetano da istražujete grad na nekoliko načina – brodićem, peške ili biciklom. Gužve u saobraćaju nema, ali ćete se susresti sa hordama turista koji otkrivaju skrivena blaga Briža noseći fotoaparat u ruci i oduševljenje na licu. Mnogi, od tri miliona turista koliko se ovde godišnje slije, u grad uđu kroz Kruisport, istu gradsku kapiju kroz koju je nekada prošao Napoleon i druge poznate vojskovođe i vojni odredi. Tada, misleći da su kročili u nekakav muzej na otvorenom, zastanu i zapitaju se – “U koliko sati se Briž zatvara?”. Ali Briž se ne zatvara. U njemu živi, uči i radi oko 117000 stanovnika. Premda su Flamanci, pored holandskog, govore i francuskim jezikom, čime ističu svoj socijalni i intelektualni status.

Od 2000. godine istorijsko jezgro grada se nalazi na Uneskovoj listi kulturne baštine, a veći deo srednjovekovne arhitekture je zadržao svoj prvobitni izgled. Bogorodična crkva, jedna od najviših građevina napravljenih od žute cigle, predstavlja sklad više arhitektonskih stilova, prevashodno romanike i gotike. Razlog više, zbog kog veliki broj turista odvoji 4 eura da spozna i unutrašnjost crkve, je mermerna skulptura Madone, jedino Mikelanđelovo delo koje je napustilo Italiju za vreme njegovog života.

Na samo par desetina metara odatle, kaldrma vodi do muzeja dijamanata. U Brižu se dijamantima trgovalo mnogo pre nego što se za njih čulo u Amsterdamu ili Antverpenu. Veliki broj zanatlija se bavio ovim poslom još u XIV veku, a 1999. godine grad je dobio svoj muzej, sa stalnom postavkom koja vodi kroz istoriju pravljenja dijamanta, alatima za njihovu izradu, nakitom, i na kraju, kolekcijom obrađenih i neobrađenih dijamanata. U malenoj radionici u suterenu, naučićete da se dijamant može pronaći u 9 oblika, da je karat mera za težinu (1 karat = 0,2g), da se dijamant, izbrušen tako da ima 57 strana, zove brilijant, kao i da cena dijamanta zavisi od njegove boje, pa jedan karat rubin dijamanta košta, prava sitnica, milion eura. Ako baš nemate toliko novca kod sebe, možete kupiti i suvenir u obliku brilijanta za samo 2 eura.

Na trgu u istorijskom centru grada, izdiže se Belfort, kula sa zvonikom, napravljena u XIII veku. Isprva je služila kao trezor, opštinska arhiva i osmatračnica, a danas turistima omogućava spektakularan pogled na ceo grad koji opravdava svo vreme koje ste potrošili čekajući u redu da biste u tom pogledu uživali, kao i ne tako jeftinu cenu ulaznice od 8 eura. Sam toranj je nagnut jedan metar u pravcu istoka, ali, iako stojite na visini od 83 metra, gotovo na samom njegovom vrhu, ipak nemate osećaj neravnoteže. Odatle se, iz druge perspektive, mogu doživeti krivudave ulice, krovovi kuća, mostići po kojima je grad i dobio ime, i romantični kanali kojima više ne plove trgovački nego turistički brodovi.

Nakon silaska sa Belforta, noseći sa sobom pregršt lepih slika, kako digitalnih tako i mentalnih, možete se ugodno smestiti u jedan od restorana “sa pogledom” na samom trgu.  Dok jedete zečetinu u sosu od piva i suvim šljivama i ispijate “Kriek”, polako sumirate utiske o danu provedenom u Brižu. Reč koju biste najpre iskoristili da opišete ovaj grad jeste “magičan”, a posebno u jutarnjim satima tog poslednjeg dana u nedelji kada je sve što se na ulicama čuje prigušeni topot konjskih potkovica.

Tekst i foto: Bookiraj.com