Amsterdam – kultura i prostitucija

Do nedavno, Amsterdam je bio u procesu reizgradnje. Neki od najpoznatijih muzeja – Van Gog muzej, Rajksmuzeum i Stedelajk – bili su podvrgnuti ambicioznom procesu renoviranja zbog čega je pažnja bila privremeno preusmerena sa bogatog kulturno-umetničkog nasleđa na opuštene, hedonističke aktivnosti lokalnog stanovništva i posetioca ovog grada.

Iako amsterdamski klubovi, kafići i celokupan noćni život, kao i poznata Ulica crvenih fenjera, žive istim intenzitetom kao i pre, sada kada su zavoji skinuti sa monjumentalnih građevina, on može opet da se diči statusom jednog od gradova sa najraznovrsnijom ponudom, koji uporno pomera granice i menja svoje nadimke češće od bilo kog drugog evropskog grada. Zbog toga što poseduje preko stotinu kanala zovu ga “Venecija severa”, odnosno “Jerusalim severa” zbog velikog broja Jevreja koji su živeli u gradu, pa “Rembrantov grad” jer je ovaj veliki slikar ovde živeo i stvarao, i naravno ”Grad na vodi” jer je izgrađen isušivanjem mora i stvaranjem brana i poldera, kako bi se sprečile velike poplave koje su pretile ovom nekada značajnom trgovačkom gradiću izgrađenom ispod nivoa mora. Pored bogate istorije, kulture, znamenitih ličnosti i arhitekture koje neosporno imaju svojstvo magnetizma, Amsterdam se danas, prevashodno među mladima, popularno naziva “Gradom greha” (Sin City). A zašto? Odgovor na ovo pitanje ne moramo dugo tražiti – doneće nam ga vetar koji će puniti naše nosnice mirisom zapaljene marihuane pa i prizori razgolićenih ženskih figura na prozorskim oknima uskih amsterdamskih fasada.

U ovom gradu se lako uočava devolucija liberalizma i građanskih prava u različite vrste dozvola i dekadenciju. Prostitucija je legalna – De Valen, kako je mi nazivamo Ulica crvenih fenjera, zauzima centralno mesto u gradu – odmah iza ugla nedaleko od Dam Skvera. Ovaj kvart, međutim, ne predstavlja “pravi” Amsterdam. On je komercijalizovana verzija grada iza crvenih kulisa. Ako slučajno zalutate u neku sporednu, neturističku ulicu i izoštrite čula, možete nanjušiti autentičnu amsterdamsku svakodnevicu lukrativne seks industrije. Devojke ekstravagantno obučene u provokativne odore, balansiraju ispred “kofi šopova” što zbog visokih potpetica što zbog opijata, dok se njihovi poslodavci, dileri ili makroi pogađaju za petsto, hiljadu ili nekoliko hiljada evra. Na žalost, ove devojke su roba kojom se trguje. Prema najnovijim podacima, u Holandiji je registrovano između 20.000 i 25.000 prostitutki. Mnoge od njih nisu svojom voljom izabrale ovaj poziv. Način na koji su dobile radno mesto na jednom od holandskih prozora je potpuno banalan – želele su da, kao i mnoge njihove vršnjakinje, putuju po Evropi i dožive Amsterdam. U nekom od gradskih klubova upoznale su dopadljive momke. U razmeni naizgled slatkih reči, uhvaćene su u zamku iz koje se dugo neće izvući. Ti momci, poznati kao “loverboys”, su samo udica koju bacaju krupne zverke seks industrije koji kasnije regrutuju devojke u cilju ostvarivanja profita. Devojke nisu ni slutile da će odabrana destinacija postati njihov novi dom a njihov život potpuno različit od prethodnog.

Nesvesni tužne priče ovih devojaka, mi turisti žurno koračamo ka Ulici crvenih fenjera da bi zadovoljili svoju znatiželju jer su nam mnogi pričali o ambijentalnim celinama grada u kojima je zabranjeno fotografisanje, pa tako raširenih zenica gledamo u prozore tih jednosobnih stanova – crvene zavese na njima skrivaju od pogleda prolaznika ono što se iza njih dešava, dok na drugima i dalje stoje devojke osvetljene crvenim, prigušenim svetlom i pozivaju unutra. Za 50 evra možete dobiti izverziranu uslugu seksa i nakon 15 minuta biti izbačeni na ulicu pre nego što shvatite šta se dogodilo. Usluge ovih devojaka se mogu uporediti sa uslugama low-cost aviokompanija – svaka dodatna usluga se posebno tarifira – ljubljenje, obnaživanje, produženo vreme trajanja usluga i drugo koštaće vas dodatnih nekoliko desetina evra.

Za nas turiste-posmatrače, interesantno je samo proći ovim delom grada, pa makar zavese bile spuštene. Proći ćemo pored seks šopova, seks pozorišta, seks muzeja i muzeja “Hash, Marihuana and Hemp” i eventualno odvojiti 9 evra da bismo ušli u njega. Ili ćemo samo nastaviti šetnju dalje, sa zelenom lizalicom u ruci (Cannabis Lollypop) i kao pravi turista, zaputiti se ka kući Ane Frank, pa Van Gogovom muzeju, te ćemo se infiltrirati u horde turista koji obleću oko slova “I Amsterdam”, čekajući zgodnu priliku da zauzmemo makar jedno slovo za fotkanje. Osmeh! Ptičica!