Bavarska je najveća i najlepša regija Nemačke. Bezbroj jezera, obronci Alpa, očuvana priroda, dvorci, ruine iz srednjeg veka – sve to čini ovu pokrajinu nestvarno lepom  i primamljivom za turiste u svako doba godine

Jedna od najpoznatijih atrakcija Bavarske je, svakako, dvorac na Labudovoj steni Nojšvanštajn (Neuschwanstein) koji se ubraja među najlepše dvorce sveta. Nojšvanštajn se nalazi u blizini Fisena (Füssen) na samo pet kilometara od austrijske granice. Ušuškan u podnožje Alpa – čini se na skoro nepristupačnom mestu – deluje nestvarno, ali istovremeno kao da baš tu, i samo tu, pripada. Nastao je kao rezultat imaginacije bavarskog kralja Ludviga II koji je, ne bez razloga, smatran lucidnim. Možda jedna ovakva nestvarna građevina može i proisteći samo iz lucidnosti?

Ludvig II je sagradio ukupno tri dvorca: pored Nojšvanštajna, tu su još i Linderhof u rokoko stilu i barokna palata Herenhimze. Budući da je izgled ovih dvorčeva bajkovit, u narodu su ga prozvali „Märchenkönig“, odnosno Kralj Bajke. No, najpoznatiji je upravo Nojšvanštajn koji predstavlja jednu od najposećenijih atrakcija Nemačke. Nojšvanštajn poseti oko 6000 ljudi svaki dan, odnosno 1,4 miliona godišnje. Pre nego što krenete u obilazak Nojšvanštajna, preporučujem da posetite dvorac Hoenšvangau (Hohenschwangau) koji se nalazi nešto niže naspram Nojšvanštajna. Hoenšvangau je bila letnja rezidencija bavarskog kralja Maksimilijana II, Ludvigovog oca. Dvorac sam po sebi nije spektakularan: izgrađen je u stilu neogotike, a unutrašnje uređenje je u stilu Bidermajera. No, razlog zbog kojeg treba da ga posetite, jeste činjenica da je Ludvig II ovde odrastao, te je stoga dobro čuti priču o njegovom detinjstvu kako biste što bolje mogli da razumete njegov dvorac na Labudovoj steni. Ludvig je odrastao uz germanske sage i bio je opčinjen muzikom Riharda Vagnera koji je teme za svoja muzička dela nalazio u pričama o srednjovekovnim riterima. Tako se Ludvig poistovećivao sa Parsifalom, kraljem Grala, i često je, dok je šetao oka zamka Hoenšvangau, odlazio do obližnje ruine iz srednjeg veka, te zamišljao scene iz čuvenih dvorskih romana. Kasnije, kada je stupio na presto, tu ruinu je počeo da pretvara u svoj zamak iz bajke, vođen opsesijom germanskih saga i ljubavlju prema Vagnerovoj muzici. Svoje životno delo je i posvetio ovom kompozitoru, ali on u njega nikada, na žalost, nije kročio.

Izgradnja dvorca počela je 1869. godine i trajala je do smrti kralja Ludviga 1886. godine. U momentu njegove smrti, radovi još uvek nisu bili gotovi, tako da kralj nije dočekao da vidi svoj zamak potpuno završen, a u njemu je živeo samo 170 dana. Ludvig, koji je pred kraj svog života proglašen ludim i zbog toga skinut sa trona, pronađen je mrtav u obližnjem jezeru zajedno sa svojim psihijatrom. Nojšvanštajn je zamislio kao svoje utočište od realnog sveta, kao svoj svet iz bajke i hteo je da zauvek ostane daleko od očiju javnosti. No, samo šest nedelja posle njegove smrti, o njegovu želju su se oglušili i otvorili kapije za posetioce. Znatiželjni, ljudi su hrlili da vide utočište Kralja Bajke i pri tome, nisu marili ukoliko su nešto porušili, ogrebali ili čak poneli neki predmet sa sobom. Ludvig sigurno nikada nije mogao zamisliti da će njegov zamak posetiti preko 50 miliona turista, a on ga je hteo samo za sebe… Izgradnja zamka je nastavljena i posle smrti kralja, ali nikada nije u potpunosti završena, tako da je danas opremljeno samo 14 prostorija, a otprilike jedna trećina je ostala neukrašena. Kompletna unutrašnjost je prošarana istim motivima: labudom (budući da je labud bio zaštitini znak grofova od Švangaua, a i Loengrin je istovremeno bio Labuđi vitez), prizorima iz Vagnerovih opera i motivima iz germanskih saga. Uređenje u potpunosti odslikava ličnost Ludviga II – bez pompeznih motiva kraljevske moći i scena iz kraljevskog života. Drvene rezbarije, prizori ljubavi, krivice i greha, slike vitezova i dvorskih dama, jednom rečju: poetski svet srednjeg veka.

Iako je zamak građen u nemačkom srednjovekovnom stilu, mada nešto slobodnije interpretiranom, zadivljuje činjenica da Nojšnavštajn obiluje tehničkim dostignućima kao što su topla i hladna tekuća voda, električna energija, grejne cevi, lift za dopremanje hrane, moderan sistem ventilacije.

Put od Hoenšvangaua ka Nojšvanštajnu možete nastaviti laganom šetnjom (oko 30 minuta) ili, ukoliko vam je penjanje uz brdo suvuše naporno, postoji i oranizovan autobuski prevoz. Imajte na umu da, ukoliko želite da posetite oba dvorca, imate mogućnost da kupite objedinjenu ulaznicu (21 euro). Postoji čak i mogućnost kupovine objedinjene ulaznice za sva tri dvorca koja je sagradio Ludvig II. Ova ulaznica košta 24 eura i važi šest meseci. Ako, pak, želite potpuni ugođaj kao iz bajke, na raspolaganju su vam i kočije koje će vas po ceni od 6 eura odvesti do dvorca na Labudovoj steni.

Kada obiđete sve zidine i unutrašnjost, ono što ne smete da propustite jeste pogled na dvorac sa Marijinog mosta (Marienbrücke). Ovaj most, na visini od 90 metara, nalazi se u neposrednoj blizini i nudi sveobuhvatan pogled na dvorac i jezero u njegovoj blizini što, po mom mišljenju, ostavlja najjači utisak. Ovo obavezno ostavite za kraj, jer će doživljaj samo tako biti potpun. Uživajte u pogledu na Nojšvanštajn koji kao da izranja iz Alpa, zamislite srednjovekovne vitezove i dvorske dame i vaša bajka će biti tu …

Fotografije: Tijana Hen