Dok veliki broj evropskih gradova vapi za posetiocima, Barselona pokušava da reši sasvim drugačiji problem. Od početka ove godine posetilo ju je devet miliona turista, dok sam grad ima tek 1,6 miliona stanovnika.
Koliko ova situacija utiče na kvalitet života građana Barselone, najbolje govore njihove reakcije kojima javno pokazuju revolt. Turistički vodiči počeli su da doživljavaju neprijatnosti tokom vođenja grupa po gradskim ulicama. Građani ih ismevaju, dobacuju i nazivaju ih pogrdnim imenima, a turistima javno pokazuju da nisu dobrodošli.
U udruženju hotelijera takođe primećuju da lokalno stanovništvo otvoreno pokazuje negativan stav i vrši pritisak na gradonačelnicu, Adu Colau, da preduzme nešto kako bi se problem prebukiranosti rešio. Zabrinuta da bi Barselona mogla proći kao Venecija, iz koje se starosedeoci svakodnevno iseljavaju, ona traži najbolji model za rešavanje problema, a jedna od potencijalnih opcija je limitiranje broja posetilaca.
U privatnom smeštaju, Barselona trenutno nudi dvostruko veći kapacitet nego u hotelima. Zbog velikog interesovanja i popularnosti veb sajtova za jeftino rentiranje stanova i soba, stanodavcima se davanje u zakup za kraći peroid više isplati od izdavanja na duži rok, pa cene rente galopirajuće rastu. Pored toga, potrebno je hitno rešiti i probleme sa bukom i prljavštinom.
Procenjuje se da turisti u Barseloni dnevno troše oko 25 miliona eura i da turizam obezbeđuje preko 120 000 radnih mesta, ali, prema mišljenju građana, ovako koncipiran, turizam donosi više štete nego koristi.
Izvor: Tourism-review