Rafting Unom i Vrbasom

Vratila sam se sa jednog putovanja od koga nisam znala šta da očekujem, a sada bih ga iskreno preporučila svakome! Krenuli smo kombijem kao mala grupa avanturista na mesto, odnosno mesta, na kojima niko od nas nije bio do tad, a to su neki od najlepših predela bivše Jugoslavije, dolina Une i Plitvička jezera.

Putovali smo putem koji prati tok Une od samog ušce u Savu uzvodno, pa sve do njenog izvora. Bukvalno smo istog dana videli i mesto na kome Una izvire ispod stene, visoke čini mi se oko stotinak metara i kao da je odsečena nožem, i mesto ušca Une u Savu.

Taj prizor je nesvakidašnji, to ne bi trebalo propustiti, izvor pravi malo jezero čija se boja ne može ni opisati, a ni zamisliti, a vodič nam je rekao da je to najdublji naučno ispitani slatkovodni izvor na svetu, da ranije već nisam čula za taj podatak, ne bih mu verovala, ali tako je… Ljubaznost domaćina i savršena pastrmka koja nam je to veče bila servirana bila je više nego prijatan završetak napornog dana i niko nije osećao umor ni posle 8 sati vožnje i sat vremena pešačenja do izvora. Jedva smo čekali jutro jer nas je čekalo ono zbog čega smo i krenuli, a to je rafting rekom Unom.

Posle domaćinskog doručka, domaćeg sira, jaja čiju tamno narandžastu boju nemamo često priliku da vidimo kod kuće, slanine i kiselog mleka, spakovali smo se u naš kombi i krenuli put sela Nebljusi, odakle nas je prilično loš put i oko 7 km serpentina vodilo nizbrdo do same obale Une. Tu nas je čekala oprema, neoprenska odela, kacige, vesla… Presvlačenje, pešačenje, slikanje, poziranje i smeh trajali su neko vreme, dok nismo došli do jedne litice gde su svi zanemeli i nastao je muk!!! Svi su zaprepašćeno gledali prizor ispred sebe – veličanstveni Štrbački buk – 20 metara visok vodopad, nešto neverovatno, čudo prirode.

Nedaleko od njega čekali su nas gumeni čamci i naši skiperi-vodiči koji su nas podelili u dve grupe, dali neke korisne instrukcije. Vožnja po brzacima je bila nezaboravna, nije toliko opasna da bi vam izazvala strah, ali je dovoljno uzbudljiva da pokrene svaku kap adrenalina u telu i izazove eksploziju pozitivne energije u čamcima. Rafting traje oko 2h, a kako bih što više skratila celu ovu priču koja bi mogla da bude preopširna, rećicu samo da smo istog dana imali pešačenje do jedne litice na kojoj je priroda napravila, od kraških stena kao da je uklesala vidikovac sa kog se pruža fantastičan pogled na sam gornji tok Une, u kome ona jako meandrira i grana se na mnogo malih tokova, a ljudi su baš na tom mestu podigli nesvakidašnje selo, Martin Brod, selo sa više slapova nego kuća…mogli su da se čuju samo uzdasi i glas vodiča koji nam je pričao šta se tu sve izdogadjalo i kako se nekada živelo…

Sledećeg dana napustili smo naše drage domaćine u Donjem Lapcu gde smo bili smešteni i krenuli put Plitvica, novi put koji je u izgradnji je značajno kraći, ali nije završen, tako da ima nekoliko kilometara makadama, no preživeli smo. O Plitvicama ne bih naširoko pisala, to je mesto koje treba da se vidi, nije nešto za šta su reči dovoljne, ali samo ću napisati da je sve u savršenom stanju, da se brine o svakoj travci i ribici i da vlada neka savršena tišina, pravo mesto za psihički odmor, ako zanemarimo večito pokušavanje da zaobidjete grupu turista trećeg doba koja mili relativno uskim stazicama koje su jedini prostor na koji smete da zakoračite nogom. Veliki Slap će vas ostaviti bez daha, zasigurno. Kada se tročasovno razgledanje završilo, krenuli smo put Banja Luke. Mali broj ljudi zna da je tamo 2009. godine održano svetsko prvenstvo u raftingu.…a jeste…održano je i sva infrastruktura ostala je na raspolaganju gradu i rafting klubu koji tamo pravi čuda, ali bukvalno, od sportskih sadržaja do restorana, koncerata, žurki, gostovanja DJ-eva itd.

Oni su nam upriličili rafting na baš na stazi gde se održalo svetsko prvenstvo sa simpatičnim mladim skiperima koji su pravi profesionalci. Pričali su nam o novom, sve popularnijem sportu, a to je kanjoning, sport u kome se ljudi pod punom zastitnom opremom penju i probijanju kroz male kanjone, ulaze u pecine, skacu sa litica itd.

I mislim da ce to biti razlog mog sledećeg skorog dolaska na isto mesto….

Text i foto: Bookiraj com