Madrid

Madrid je najveći grad iberijskog poluostrva i pozicioniran je gotovo na njegovoj sredini. Sa svojih blizu četiri miliona stanovnika, burnom istorijom  i bogatom tradicijom, impozantan je i nadasve interesantan grad koji mnogo toga može da ponudi.

Centar Madrida

Suvi centar Madrida fokusiran je oko trga Puerta de Sol koji je pandan beogradskom Trgu Republike. Od njega ka bulevaru Grand Via, Operi i Plaza Mayo  šire se pešačke zone ispunjene brojnim buticima, poslastičarnicama, restorančićima i nezaobilaznom robnom kućom El Corete Ingles. Masa ljudi danonoćno saobraća ovim ulicama. Da li zbog predpraznične atmosfere usred koje sam se našla ili zbog želje za nešto mirnijim oazama, suvi centar sa svojim vrlim prometom vrlo brzo postao je tačka koja se zaobilazi. Ono što Madrid ima da ponudi kao alternativu probijanju ovim zakrčenim zonama su brojni trgovi i manje pešačke ulice, autentične i svaka sa svojom pričom. Zapravo, svaki  kvart krije svoje mirno jezgro koje odiše specifičnom atmosferom i jedinstvenim šmekom.

Sveukupno gledano Madrid ima brojne znamenitosti i “must-see” mesta :  od Paseo de Prado u čijoj su okolini brojni muzeji – Prado, Reina Sofia, Thyssen-Bornemisza, Pomorski muzej, Caixa Forum…; Plaze Cibeles– trga sa brojnim palatama, Avenije Recoletos – ovaj deo grada polpularizovan je od strane najbližih Frankovih saradnika, ali je istovremeno bio mesto gde se kuvao inetelektualni otpor istom;  Plaza de Colón,  shoping avenije Serrano sa brojnim dizajnerskim radnjama, parka Retiro sa svojim veštačkim jezercetom,  preko  Calle de Alcalá i Grand via bulevara, trgova Santa Ana, Jacinto Benavente, Tirso de Molina sa svojim velelepnim zgradama, pa do nešto poznatijeg rojalnog dela gde su Kraljevska plata, Katedrala Señore Almudene, Plaza de Oriente i Kraljevsko pozorište, a u neposrednoj blizini i Plaza de España...,  pa sve to prožeto brojnim zgradama najrazličitijih arhitektonskih stilova, impozantnim katedralama i crkvama, fontanama, spomenicima, parkovima, trgovima…

Iz lične perspektive najjači utisak ipak ostavljaju nešto manje popularni, a opet delovi istorijskog centra Madrida, koje će svaki vodič preporučiti. Oni jesu neušminkani i šareni, ali to i jeste njihova čar – ovi krajevi grada žive svoj život ne mareći za turiste, u njima je non-stop živo i dinamično, stalno se nešto dešava, sve je u pokretu, a sa druge strane imaju svoje mirne delove u kojima se zaista satima može uživati (na januarskom suncu).

Malasaña i Chueca su kvartovi jedan do drugog, nešto popularniji obzirom na svoj istorijski i kulturološki značaj. Ljudi vole da ih upoređuju sa njujorškim East/West Village-om, ali su ovi krajevi ipak priča za sebe.

Palata-Longoria

Centar Malasañe predstavlja Trg 2 de Mayo koji nosi urbano breme mesta oko koga su se okupljali najveći protivnici Frankovog režima. Tu su svoje karijere započeli i popularisali se brojni umetnici i intelektualci koji su svojim radom delovali i u Španiji i u inostranstvu, tu je začet čuveni pokret Movida osamdesetih godina prošlog veka, a i dan danas predstavlja omiljeni kraj raznih umetnika (recimo, Manu Chao pominje ovaj kraj u svom hitu Me gustas tu, a Almodovar ga stalno provlači kroz svoje filmove). Brojne zanatske radnje, umetničke radionice, galerije, tapas barovi, restorančići, trgići, specijalizovane radnje i sl, prožimaju ovaj kraj čineći ga autentičnim mestom koji živi svoj paralelni život. Svojim alternativnim duhom i opuštenom atmosferom koja u njemu vlada, donekle se razlikuje od susednog, mnogo prometnijeg kvarta Chuece koji se nalazi sa druge strane ulice Fuencarral, još jedne madridske šoping oaze. Oba ova kraja su slične arhitetkrue – uske zgrade sa 4-6 spratova, sa francuskim balkonima, svaka obojena za sebe, uglavnom u pastelne boje. Ono po čemu je Chueca čuvena je to što ona predstavlja središte gay komune. Ovde je sve mnogo šarenije i življe, a noćni život je bogat i raznovrsan, kao i izbor restorana i kafića. O dizajniranim buticama ne treba ni pričati- samo su potvrda zašto Madrid važi za jedan od najvećih svetskih modnih centara.

Lavapies-Calle-Amparo

Treća gradska četvrt koju bih naročito izdvojila je Lavapies. Nekadašnja jevrejska i radnička četvrt, danas je prerasla u mesto gde se mešaju različite kulture, religije, nacije… – svet je u malom. Ovde u autentičnom skladu živi Španija, ali i Bliski i daleki Istok, Afrika, Kina, Indija…. Sve se u neviđenim kombinacijama sreće i prožima, formirajući krajnje jedinstvenu atmosferu koja danonoćno živi. Na prvi pogled, ova četvrt delovala mi je pomalo neobično, jer nisam naviknuta na toliko raznolikosti na jednom mestu. U Lavapiesu je sve nesvakidašnje, ali skladno smiksano – frizer za afro-frizure, senegalski restoran, brojni “Locutorio” arapski lokali koji su ujedno i interner kafei, ali i prodavnice najrazličitije tehničke opreme i začina, bliskoistočni restoran brze hrane (FFC sa srodnim zaštitnim likom- Faraon Fried Chicken), razne starinarnica, kineske radnje sa zaista svime i svačime, arapske modne radnje (sa zabrađenim lutkama i “opremom” za trbušne plesačice), ulični dileri razih opijata, rock tapas barovi, tradicionalni tapas barovi, neobjašnjiva količine radnjica sa bižuterijom, lokalna pijaca, brojni noćni kafići i klubovi (preporuka: točeni vermut)… Sve ulice su uske i nikada se ne zna iza kog ćoška vreba nova nizbrdica ili uzbrdica…

Park-Retiro

I onda šetajući toliko raznolikim Lavapiesom, odjednom se naiđe na ruševine starih zgrada i nečega što liči na amfiteatar, ili na neku veliku crkvu. A još na sve to treba dodati nedeljni buvljak Retiro po kome je ovaj kraj poznat širom sveta – tada se u glavnih par ulica postavljaju improvizovane tezge, a u njihovoj okolini  otvaraju se do tada neprimetni lokali i podrumi, gde odjednom može da se nađe sve – od obuće, odeće, satova i naočara, preko posuđa i porcelana, muzičkih instrumenata, ploča, knjiga, slika i antikviteta preko igračaka i cveća, do nameštaja i kožnih jakni…

CEntar Madrida

I ima još toliko toga da se kaže o Madridu, zaista odličnom gradu koji ima sadržaje za sve “ciljne grupe”. Ne treba preskočiti toplu čokoladu u nekoj od čokoladarnica (sa churossima), klopu u tapas barovima, ne treba se iznenaditi da je u periodu sieste 14-19h zaista umetnost naći restoran sa otvorenom kuhinjom, treba ići u tapas restorane koji imaju što više bačenih papirića i salveta po podu- tako se valjda pokazuje zadovoljstvo izborom hrane, treba bar načeti istinski dinamičan noćni život koji traje do duboko u noć, treba biti pripremljen na 3 cene koje postoje u gotovo svim restoranima i kafićima (najjeftinije je jesti i piti za barom, nešto skuplje je za samim stolovima u lokalu, a najskuplje u bašti gde nije neobično da se pojavi neki ulični zabavljač), apsolutno preporučujem i gustaciju specijaliteta, sireva, serano pršute ili vina na centralnoj pijaci Sant Miguel…

Uostalom, lako je prepustiti se Madridu, mislim da zaista teško može da razočara.

Foto: Bookiraj com