Asizi, italijanski grad saksija i fenjera

Kada nam neko spomene Italiju, naši asocijativni putevi nas uglavnom odvedu ka različitim toponimima poput Rima, Pize, Venecije, pa Firence i Verone, Buranu, Siciliji i Sardiniji, pa istorijskim ličnostima Leonardu i Mikelanđelu, Romeu i Juliji, te espresu, vinu i pasti.

Ali, nakon svega nabrojanog, svakako ne treba staviti tačku. Ima još mnogo toga što vezujemo za Italiju. Još u srednjem veku, za vreme Petrarke i Dantea, s pravom je prozvana “Prelepa zemlja” (Il Bel Paese) zbog ugodne klime, neprocenjive kulturne baštine i izuzetnih prirodnih odlika.

Danas se preko četrdeset miliona turista godišnje upravo zbog svega ovoga uputi ka Italiji, jednoj od svetskih turističkih velesila. Ono što je magnet za svakog turistu jeste različitost ponude –  obilje umetničkih vrednosti, autentična kuhinja, bogata istorija, prestiž i moda, prirodne atrakcije i neprocenjivi spomenici kulture. Zato je njihov najveći broj pod zaštitom Unesco-a upravo u ovoj zemlji. Jedan od takvih lokaliteta je i Asizi, umbrijski gradić u srcu zemlje, koji je iznikao pre više od dvadeset vekova na brdašcu Asio nadomak Peruđe. U njemu živi svega 27.000 stanovnika, koji se popularno nazivaju Asizijati. O izuzetnoj vrednosti i atraktivnosti grada svedoči i broj turističkih poseta kojih godišnje bude zadivljujućih pet miliona, dok Rim, poređenja radi, poseti oko deset miliona turista.

Prvi pogled ka gradu iz daleka otkriva srednjevekovne građevine boje kajsije, uokvirene zelenilom planine Subasio. Spektakularni kompleks Bazilike Svetog Franje, prepoznatljiv po masivnim lučnim podupiračima manastira, nalazi se na krajnjem zapadu grada. Đovani Frančesko Bernardone, kasnije Sveti Franja ili Franja Asiški, utemeljitelj franjevačkog reda, se upravo ovde rodio. Vodio je isposnički život, a za vreme teške bolesti, posvetio se samoći i prirodi, pomagao gubavcima i siromasima, te je dve godine nakon smrti proglašen svecem i zaštitnikom prirode, kada je i sahranjen u bazilici koja nosi njegovo ime. Danas je centralni motiv grada, nezaobilazan na turističkim i hodočasničkim turama. Poznati vajar i slikar Đoto, savremenik Svetog Franje, oslikao je dvadesetak fresaka u unutrašnjosti bazilike, zbog kojih, između ostalog, na platou ispred nje vrvi od posetilaca različitih profila – zaljubljenika u umetnost, umetnika, hodočasnika, istoričara umetnosti, geografa, kulturologa, turizmologa i drugih.

U šetnju Asizijem treba krenuti predveče, kada umesto horda turista, možete spoznati punu lepotu franjevačkog grada i šetajući ulicima lako uočiti časne sestre i sveštenike. Neki od njih pešače, a neki se, potpuno neočekivano, u svešteničkim odorama prevoze na vespama. Ne propustite priliku da udahnete autentičnu, mističnu srednjevekovnu atmosferu, napunite oči okolnim maslinjacima i koloritnom umbrijskom dolinom. Prošetajte ulicama na kojima kao da je sve na svom mestu –  svaka cigla na kući, svaki cvet na prozorskom oknu, svaka saksija na kućnom pragu, svako pismo koje viri iz sandučeta. Zaustavite se u nekoj od suvenirnica, u knjižarama, prodavnicama nakita ili predmeta od maslinovog drveta. Ponesite sa sobom, pored jedinstvenih utisaka, makar neki materijalni delić Asizija. Jer, koliko god vremena da prođe od posete, samo jedan pogled na predmet koji ste poneli odande vratiće vas na najlepša mesta ovog grada.

Foto: Bookiraj