Igrom slučaja, na Azurnu obalu, tačnije u deo Francuske na moru koji se zove Provence Cote d’Azur stigli smo iz Italije. Vozili smo se od Milana oko 4 sata, najvećim delom po čuvenom Vengtimiglia autoputu (u Francuskoj je to Vintimille), prolazeći kroz mnogobrojne tunele.
Toliki broj tunela (mislim da ih zaista ima blizu 100! na toj deonici) svakako utiče na očajan i isprekidan prijem GPS signala, ali zapravo Vam nikakva navigacija i nije potrebna budući da su putokazi krajnje pregledni, a sa samog autoputa koji povezuje sever Italije i jug Francuske i nemate mnogo gde da skrenete osim u mesto koje je Vaše odredište.
Aix en Provence, Francuska
A naše krajnje odredište je bio maleni gradić St Paul de Vence, smešten u brdo samo desetek kilometara iznad Nice i same obale. Tu smo lokaciju izabrali iz dva osnovna razloga: prvo, sam gradić je jedan od najlepših i najočuvanijih gradova-utvrda na svetu, a drugo, njegova lokacija pruža odličnu polaznu osnovu za otkrivanje i Azurne obale i “Azurne unutrašnjosti” koja nudi još više lepota Mediterana od samog priobalja.
O samom St Paul de Vence ću pisati u drugom tekst, a ovde ću se samo koncentrisati na nekoliko gradova koje smo posetili krećući se uz more i na opšte saobraćajne prilike budući da dosta turista ovaj deo Francuske posećuje automobilom.
Za sve one koji su čuli da je na Azurnoj obali “velika gužva” moram odmah reći da to nije ni blizu istine. Prilazi i izlazi iz gradova umeju da budu optereceni, ali nikada PREopterećeni i dovoljno je samo izbegavati klasične “špiceve” ujutru (8-9h) i predveče (oko 17h) i potpuno ćete lagodno i bez stresa stići svuda.
Sami putevi su opremljeni vrlo korisnim i sofisticiranim naplatnim punktovima gde jednostavno ubacujete sitniš u metalne korpe, a kompjuter (ne znam kako?!) istog momenta broji te novčiće i diže rampu. Ovaj ekspresni saobraćajni “basket” dodatno ubrzava protok automobila po svim putevima.
Ceo potez od italijanske granice na istoku do otprilike Kana (pa i malo dalje) jednostavno je osmišljen: ili prolazite magistralom uz samu obalu ili autoputem malo iznad te iste magistrale. Izlazi ka svakom gradu su mnogobrojni, lako uočljivi i odlično označeni. Prosto bi bilo neverovatno da želite da se isključite za Antibe, a to ne učinite na vreme ili prošišate ka Kanu. A čak da Vam se to desi, najgora stvar je da završite na magistrali koja Vas opet vodi gde god to želite.
Dodatni “User Friendly” momenat saobraćaja su kružni tokovi koji zamenjuju skoro svaku raskrsnicu. Na njima se sporije vozi, putokazi su pregledni i jednostavniji za sagledavanje. Mi smo nekoliko puta iskoristili opciju “vrtenja u krug” ne bi li se bolje uverili da ćemo izaći na dobrom izlazu (zamislite da posumnjate u svoj izbor na klasičnoj raskrsnici?!).
Vence, Francuska
Francuzi, tj lokalci voze apsolutno smireno i sa neverovatnim zalihama strpljenja. Možete čekati nakon paljenja zelenog svetla i do 5 sekundi pre nego što krenete (npr. u Beogradu možeš dobiti batine zbog toga), a da Vam niko neće ni ablendovati zbog toga, a kamoli trubiti ili paničariti.
Poštuje se svako ograničenje, ljudi imaju vremena, vrlo su predusretljivi i prijatni. Za 8 dana boravka na Azurnoj obali (hoteli na Azurnoj), i skoro hiljadu km pređenih po različitim lokalnim putevima, doživeli smo samo jednom da su nas pretekli (i to nije bio “domaći” vozač).
Saobraćajnu policiju nismo videli nijednom, ali ipak bi bilo dosta mudro da poštujete ograničenja svuda, jer je kompletna drumska infrastruktura (naročito čvorišta) pokrivena kamerama.
Menton, Francuska
U svakom slučaju, kretanje do samih gradova je vrlo jednostavno, ali ono što opet najveći broj ljudi (po forumima i u svakodnevnom govoru) ističe kao značajnu stavku pri samom ulazu u gradove je parkiranje i cena parkinga.
Nakon ovog puta, a kada se sad setim tih najava “problema”, počinjem verovati da mnogi koji pišu na tu temu zapravo nikada i nisu bili na licu mesta. Parkinga ima KOLIKO GOD hoćete, pregledno su označeni, uvek slobodni, svaki automat radi perfektno i non-stop. Isto tako, javni parkinzi se nalaze u samom strogom centru grada, najčešće sakriveni u ispražnjenim zgradama ili duboko pod zemljom.
Sama cena parkinga nije velika, svega 2-3 eura za dva-tri sata, a negde je čak i prvi sat besplatan (u Kanu na primer, na sred Kroazete), pa Vas kraće zadržavanje neće koštati ni centa. Tamo gde se plaća, važi jednostavno pravilo, što duže ostavite kola, svaki naredni sat je sve jeftiniji.
Svaki od gradova koje smo posetili smo obišli “uzduž i popreko” za maksimalno tri sata ma koliko on velik bio. Naravno, negde sednete da nešto pojedete ili popijete, ali ukoliko želite da dobro “osetite” grad, nikada Vam za to neće biti potrebno više od recimo 5 sati. Krajnji zaključak, niti je problem parkirati, niti je značajna stavka taj isti parking platiti. Slobodno se zavlačite u sam centar grada, jer čak i kada ste sumnjivo blizu nekog glavnog šetališta i mislite da je blagoslov da uopšte smete tuda da vozite, javni parking može iskrsnuti svakog časa.
Vence, Francuska
I na kraju, pre nego što se posvetim samim gradovima, treba napomenuti da ćete na samom autoputu često naleteti na Benzinske pumpe koje su potpuno automatizovane. Naravno, jasno vam je – tu Vam samo kreditna kartica može pomoći, ali često je reč prevashodno o namenskim karticama za točenje goriva sa kojima su Francuzi i ostali stanovnici Evropske unije dobro upoznati. Nama je, sa ove strane Unije, možda pametnije da koristimo one pumpe koje su i dalje “klasične” i sa dobrim starim pumpadžijama. Srećom, iako je velika većina javnih usluga potpuno kompjuterizovana i dehumanizovana, još uvek postoji dovoljno velik broj benzinskih pumpi na kojima “čak” neko i radi.
Ipak, ako Vam je do malo civilizacijskih napredaka, natočite benzin sami i samo uz pomoć kartice, potpuno je bezbedno. To će Vam biti odličan trening za odlazak u supermarket gde ćete se neminovno susresti sa kompletno automatizovanim mehinizmima (od skeniranja barkodova i samoocenjivanja robe, do naplate koje vrše kompjuteri).
Tužno je, ali ljudi su većinom samo “zaposleni” da kontrolišu rad mašina i objašnjavaju manje upućenim potrošačima (i ja sam bio jedan od tih) kako rade uređaji koji ih okružuju.
To je jak kontrast svemu onome što se nalazi oko Vas, jer gradovi i priroda Azurne obale nemaju u sebi ništa od te tehnokratije. Naprotiv, sve je toplo, neposredno, svedeno na ljudski kontakt, uslugu koja je vrlo direktna i humanizovana.
Ali o tome u nastavku teksta kada ću pisati isključivo o Kanu, Nici, Mentonu i Antibima, najpoznatijim mestima čuvene francuske rivijere.
Autor: Goran Ruškuc
Jedan od osnivača portala Bookiraj.com, bivši pozorišni reditelj i višegodišnji reklamni entuzijasta. Trenutno kreativni direktor u agenciji CommunisDDB u Beogradu. Večiti zaljubljenik u bicikle, dobra stara vremena i putovanja.