Istočna Srbija nam obično deluje tako blizu, a tako daleko. Ako nas pitate, važno je samo napraviti prvi korak i on sigurno neće biti i poslednji. Za ovu destinaciju to možemo slobodno reći, nakon što smo je tokom poslednje dve godine nekoliko puta posetili.

Ako odlučite da krenete u avanturu diljem Istočne Srbije, odabrali ste pravo mesto, jer avantura će vam početi još i pre nego što krenete na put. Trudeći se da savesno, odgovorno i profesionalno organizujem putovanje svojim kolegama (i sebi), avantura je za mene počela već kada sam okrenula prvi broj telefona. Prvi savet u ovom tekstu svakako će se odnositi na to da morate biti naoružani strpljenjem i imati razumevanje za to da je turizam u ovom delu zelje tek počeo da se razvija i da ćete na profesionalizam u (telefonskoj i elektronskoj) komunikaciji, na koji ste možda navikli, retko nailaziti. Naravno, to nikako ne znači da vas domaćini neće dočekati širokog osmeha i još šireg srca, već samo da se turizmom ovde mahom bave osobe kojima on nije profesija i životni poziv, pa su još uvek u fazi učenja i suočavanja sa nečim novim.

O Pirotu, kao najjačem utisku iz Istočne Srbije već sam pisala, a sada je došao na red i onaj drugi, koji je zapravo spoj nekoliko manjih destinacija koje se savršeno uklapaju tako da ispune dva ili tri dana.

Senjski rudnik, Sisevac, Resavska i Lazareva pećina, manastiri Ravanica i Manasija, četiri su destinacije na relativno malom geografskom prostoru, dovoljno atraktivne da zainteresuju različite uzraste i afinitete.

Senjski rudnik je mesto za koje je nekolicina nas pre polaska na put čula, ali niko nije znao ni gde se nalazi, ni zbog čega bi ono moglo biti vredno posete. Iz ove perspektive mogu slobodno reći da sam ubeđena u to da će ta, sada već turistička, destinacija, postati pravi hit i nadam se biti nagrađena priznanjima koja zaslužuje, ponajviše ako bi se ocenjivao trud, vizija i volja zaposlenih koji na njenom razvoju rade.

Mali je broj aktivnih rudnika u svetu koji primaju turiste i u kojima su rudari živi eksponati i atrakcije. Turisti sa foto aparatima čekaju ispred jednog od tri poslednja parna lifta u svetu da otkuca čas promene smene kako bi ih fotografisali pri ulasku u mali, metalni kavez. Tu je i parna mašina koja pokreće lift-zaštićeni spomenik industrijsakog nasleđa, jedina te vrste u svetu koja je još uvek u aktivnoj upotrebi i nikada se nije ozbiljnije pokvarila. Tu je i oronula kuća u kojoj je snimljen film „Petrijin venac“, ovde su nastale pesme „Devojko mala“” i „Zvižduk u osam“”, a 1950. osnovan je i prvi radnički savet u Srbiji. Upravo ovo mesto je kolevka industrijalizacije u Srbiji, začete još 1853. godine, otvaranjem prvog potkopa koji je ime dobio po Aleksandru Karađorđeviću.

Muzej ugljarstva je osnovan uz pomoć sredstava Evropske unije, a sa ciljm da turizam bude novi izvor prihoda za stanovništvo najstarijeg rudarskog naselja u Srbiji, kako bi ono nastavilo da živi i nakon zatvaranja rudarske jame, pošto se procenjuje da će postojeće rezerve rude biti potrošene u narednih sedam ili osam godina.

Sisevac smo otkrili sasvim slučajno, u razgovoru sa direktorom Muzeja ugljarstva, koji nam je restoran Potočara preporučio kao najbolje mesto za ručak i odmor usred pretoplog majskog dana. Dolazak tamo izazvao je potpuno oduševljenje, mogu reći i otkrovenje, s obzirom na to da je većina nas u grupi odmah poželela da ovde dođe sa porodicom na vikend odmor.

Neću previše dužiti, ali sveža pastrmka iz obližnjeg ribnjaka, bazen sa termalnom vodom, olimpijski bazen, predivan restoran, jezero za sportsko pecanje okruženo stazom za šetnju i apartmani dostupni po vrlo razumnoj ceni, predstavljaju dovoljno argumenata da odmah počnete da pretražujete njihov sajt.

Potočaru svakako preporučujemo za noćenje, a sutrašnji dan za posetu manastirima Sveti Sisoje, koji se nalazi na nekoliko minuta hoda, zatim Ravanice i, po meni najlepšeg u Srbiji, Manasije. Lazarevu i/ili Resavsku pećinu obavezno treba imati u planu, a u zavisnosti od vremena koje imate na raspolaganju, u blizini je i Felix Romuliana….vaše je samo da naravite prvi korak…