Hygge – deo danske svakodnevice

U Skandinaviji zima dođe rano, a ode kasno. Dani su kratki, vazduh je oštar, a vetar ubrzava hod ka kući. Kod kuće se pale prigušena svetla, mesi se hleb, otvara se vino, pozivaju se bliski prijatelji u goste. Ili, nalazi se sa društvom u kafeu i započinje opušten razgovor oko svećice koja, pored šoljica kafe, zauzima centralno mesto na stolu. Svi su zajedno, jedno i isto, posvećeni trenutku. To je ono što Danci zovu hygge.

Hygge (izgovara se huga) je način života i kultura društvene interakcije koja se vezuje za sve skandinavske narode, a potiče iz starog normanskog koncepta blagostanja. Međutim, najčešće se vezuje za Dance, koji su se proglasili hygge fundamentalistima, i tretiraju ovaj koncept kao “nacionalno osećanje” i ključnu reč svoje kulture. Iz razloga što znaju kako da postignu hygge stanje, smatraju se jednim od najsrećnijih nacija na svetu.

Mnogo je pokušaja da se reč prevede na druge jezike. U Nemačkoj ćemo naići na Gemütlichkeit, u Holandiji Gezelligheid, a Britanci i dalje iskazuju oprez prema terminu cosiness pa su, bojeći se da ne izgube smisao, jednostavno rešili da hygge ostave u originalnom obliku. Tako je u 2016. godini ova reč uvrštena u Oksfordski rečnik, koji je prosto opisao kao „stanje udobnosti koje izaziva osećaj zadovoljstva i blagostanja”, a opisuje se pomoću mnogih drugih reči – udobnost, prijatnost, bliskost, zajedništvo, toplina, relaksacija, pripadnost grupi. U doba konzumerizma, ideja o ovom društvenom idealu je dodatno obogaćena raznim “hyggelig” sitnicama, kao što su hrana i piće, jastučići, ćebad, vunene čarape, sveće, keramičke šoljice, vatra u kaminu. Sve ovo nema samo upotrebnu nego i simboličnu vrednost, i u goste poziva pozitivna osećanja i emocije koje delimo sa bliskim ljudima – sigurnost, ležernost, neformalnost, opuštenost.

Međutim, u poslednje vreme je došlo do iznenadne i nagle komercijalizacije skandinavskog načina života. Mnogi, a najpre Britanci, su postali opsednuti ovom idejom, i kao omađijani pohrlili u skandinavske zemlje, a posebno u Dansku, u potrazi za hygge, tom novom, mekom, toplom reči koja se sve češće spominje – u lajfstajl časopisima, knjigama, dnevnoj štampi, u izlozima prodavnica. Primetivši nagli trend komodifikacije neopipljive kulture, postavila sam sebi niz pitanja – da li se hygge kupuje? Da li se pakuje u kutije? Kako se uopšte postiže “hyggelig” stanje? Da li tako što nazujemo vunene čarapice, ušuškamo se u ćebe i upalimo svećicu dok čitamo knjigu, ili je to ipak nešto mnogo više?

Moja dugogodišnja emocija prema severnoj Evropi, doktorska teza koja se bavi nekim skandinavskim temama (kao što su na primer friluftsliv, allemansrätten i hygge) i potencijalni sastanak sa autorom bestselera „The Little Book of Hygge“ bili su više nego dovoljan motiv da preletim Severno more i obrem se u glavnom danskom gradu. Zanimalo me je da li Danci ističu ovu reč u prvi plan, da li insistiraju na stvaranju hyggelig atmosfere, da li „prodaju“ hygge i na koje sve načine. Želela sam da shvatim i da li je različito od onoga što nam Britanci nude u poslednje vreme. Najbolji način za to bio je da odsednem u privatnom domu (preko AirBnb-a), da se približim domaćinima, da razgovaram sa lokalcima, da provedem vreme na mestima obasjanim svetlošću sveće.

Na moje veliko iznenađenje, hygge nije bilo lako „pronaći“. Kada sam indirektno spomenula mojim domaćinima da želim da shvatim značenje ovog koncepta, oni su samo nakrivili glavu i nasmejali se, uz komentar „Aha, hygge“. Niko za vreme mog boravka u Danskoj nije pokušao da mi „proda“ hygge u vidu keramičkih šoljica, toplih prekrivača ili vunenih soknica (što je hit u Britaniji). Iako sam čitala o brojnim složenicama koje su Danci izveli od reči hygge, ni na jednu nisam naišla. Nisam mnogo tražila, jer sam mislila da će biti vrlo očigledno kada sam već u zemlji u kojoj je to deo života, ali sam nekako očekivala da će suvenirnice prodavati hyggelig sitnice ili kafei nuditi hyggelig atmosferu, ako ne zbog lokalaca, onda zbog posetilaca. Ni na šta od toga nisam naišla. Gde se, onda, krije taj neuhvatljivi, neopipljivi fenomen hygge?

Shvatih, Danci diskretno neguju svoju kulturu. To je ipak deo njihove svakodnevice, nešto što je negovano vekovima, što predstavalja egzistencijalni komfor, ontološku sigurnost, jednostavnost i udobnost života skandinavskih naroda. I iako je podstaknuto svećom koja se polako topi, zvukom pucketave vatre u kaminu, smehom ili prijatnim čavrljanjem u društvu, hygge je nešto što se ne pronalazi,  što se sasvim sigurno ne kupuje, nego se postiže i stvara. Hygge je osećanje bliskosti i topline između ljudi u prijatnom prostoru. Hygge je ono što se naziva „biti kod kuće“, u svakom smislu.